Vlaga u zidu i podrumu: kako se sanira i šta se isplati

Vlaga u zidu ima naviku da se vrati. Prekrečiš je u maju, a u novembru je opet tu, sa istom ivicom na istoj visini. To nije greška molera: krečenje nikada nije ni moglo da je reši. Vlaga je simptom, a cena sanacije zavisi skoro isključivo od toga odakle voda dolazi.

Prvo uzrok: tri vrste vlage

Ista kuća može da ima više uzroka u isto vreme. Kondenzacija se razlikuje od vode koja dolazi kroz zid jednostavnim testom sa folijom, koji je opisan u našem vodiču o vlazi i plesni. Ovaj tekst se bavi onim što ide posle dijagnoze: kako se sanira vlaga koja dolazi iz tla i kroz zid, i koliko to košta.

Zašto se kapilarna vlaga vraća

Zidovi od opeke i kamena ponašaju se kao sunđer. Ako između temelja i zida nema hidroizolacije, ili se stara izolacija raspala, zid upija vodu iz tla i ona se penje dok ne ispari. Isparavanjem za sobom ostavlja soli. Soli su razlog zašto malter puca i kreč se ljušti, i zašto običan malter na takvom zidu propadne za jednu do dve sezone, čak i kad se dotok vode zaustavi.

Zato sanacija kapilarne vlage ima dva koraka koja se ne preskaču. Prvo se prekine put vode kroz zid, pa se zamene slojevi koji su puni soli.

Metode i šta koja rešava

Presecanje zida

Zid se mašinski preseče po celoj debljini, u delovima od po metar, u rez se ubaci vodonepropusna ploča ili folija, pa se rez zaklini i zalije. To je najpouzdanija barijera, jer se put vode fizički prekida. Ograničenja: zid mora da podnese rezanje, potrebno je mesto za mašinu, a kod kamenih zidova nepravilnog sloga ide teže. Naplaćuje se po dužnom metru, a cena zavisi od debljine i materijala zida, pa traži ponudu posle izlaska na teren.

Injektiranje

U zid se buše rupe na razmaku od desetak centimetara, u jednom redu pri dnu, i ubrizgava se sredstvo, najčešće silikonska krema, koje u zidu napravi vodoodbojni pojas. Manje je invazivno od presecanja i može da se radi i u stanovima i uz instalacije. Uspeh zavisi od izvođenja: razmaka i dubine rupa, količine sredstva i toga koliko je zid bio mokar. Okvirna cena je 25–60 € po dužnom metru zida.

Sanacioni malter

Posle barijere, stari malter se skida do zdrave podloge, obično 50–80 cm iznad vidljive granice vlage, i nanosi se sanacioni malter. On ima pore u kojima se soli talože bez pucanja i propušta paru, pa zid može da se suši dok se prostor koristi. Na takav zid ide paropropusni kreč ili silikatna boja. Običan cementni malter i disperzione boje zadržavaju vlagu u zidu, i to je najčešći razlog zašto se fleka vrati posle „sanacije”.

Drenaža i izolacija spolja

Kod podruma i kuća na nagibu voda često ne dolazi samo kapilarno, nego pritiska zid spolja. Tada se zid otkopa, očisti, izoluje i postavi drenažna cev koja vodu odvodi od temelja. To je najveći zahvat, okvirno 30–70 € po dužnom metru zavisno od dubine, ali jedini koji rešava vodu pod pritiskom.

Hidroizolacija iznutra

Kad spolja ne može da se kopa, podrum se izoluje sa unutrašnje strane cementnim ili kristalizacionim premazima koji podnose pritisak vode. Zid iza premaza ostaje mokar, ali voda ne prolazi u prostor. To ima smisla za podrum koji je ostava ili garaža. Za stambeni prostor bolja je kombinacija sa spoljnom izolacijom.

Uređaji za „bežično sušenje”

Nude se kutije koje se kače na zid i obećavaju sušenje bez ikakvih radova, po ceni od nekoliko stotina evra. Nezavisna ispitivanja njihov efekat ne potvrđuju dosledno. Ako ih razmatraš, traži merenje vlage u zidu pre ugradnje i posle šest do dvanaest meseci, i garanciju povraćaja novca vezanu za to merenje.

Okvirni troškovi na primeru kuće

Uzmimo prizemnu kuću osnove 10 × 8 m sa kapilarnom vlagom u spoljnim zidovima i jednom unutrašnjem nosećem zidu. Barijera ide duž oko 44 dužna metra zida: 36 m spolja i 8 m unutra.

Traži da ponuda ima razdvojene stavke: barijeru po metru, skidanje maltera i novi malter po m², i završnu obradu. Ponuda „sanacija vlage, paušalno” ne može da se uporedi ni sa jednom drugom, a ne može ni da se proveri.

Redosled radova

1. Dijagnoza i merenje vlage na više visina, da se zna odakle voda dolazi.
2. Uklanjanje spoljnih izvora: oluci koji ispuštaju vodu uz zid, teren koji pada ka kući, oštećen trotoar oko kuće.
3. Horizontalna barijera, presecanjem ili injektiranjem.
4. Skidanje maltera punog soli i sušenje zida.
5. Sanacioni malter i paropropusna završna obrada.
6. Krečenje tek kada je zid suv, nikako pre.

Otkopavanje i radove spolja planiraj za suv deo godine. Injektiranje i radovi iznutra mogu i zimi, dok ne mrzne. Zid se posle sanacije suši mesecima, ne nedeljama, i to je normalno: sanacioni malter je tu upravo da bi to sušenje teklo bez novih fleka.

Šta ne vredi

• Krečenje i boje „protiv buđi” preko vlage. Fleka se vraća, obično veća.
• Pločice ili lamperija preko vlažnog zida. Zatvaraju vlagu, pa ona ide naviše.
• Cementni malter na zidu sa solima. Puca i otpada za jednu do dve sezone.
• Hidroizolacioni premaz iznutra kod kapilarne vlage u stambenoj prostoriji. Vlaga se popne iznad premaza.