Koliko košta krečenje stana: primeri za 40, 60 i 80 m²

Na pitanje „koliko košta krečenje stana od 60 kvadrata” postoje dva odgovora koja se razlikuju skoro četiri puta, i oba zvuče tačno. Prvi množi cenu sa kvadraturom stana. Drugi je množi sa kvadraturom zidova i plafona. Moleri skoro uvek računaju ovo drugo, pa je prvi korak da znaš koliko tvoj stan zapravo ima kvadrata za krečenje.

Kvadratura stana nije kvadratura za krečenje

Moler naplaćuje površinu koju obrađuje: zidove i plafone. Pod se ne računa, a plafon se računa jednom. Zid između sobe i hodnika kreči se dva puta, jednom iz sobe i jednom iz hodnika, pa ulazi u kvadraturu dva puta.

Za stan sa plafonima visine oko 2,6 m, što je uobičajeno u zgradama građenim od šezdesetih do devedesetih, površina zidova i plafona je otprilike 3,5 do 4 puta veća od površine poda. U starijim zgradama sa plafonima od 3 m i više taj odnos je još veći.

Primer: dvosoban stan od 60 m²

Zbir je oko 230 m². Kad se odbije veliki otvor balkonskih vrata sa prozorom u dnevnoj sobi, ostaje oko 225 m², što je 3,7 puta više od kvadrature stana. U predračunima za molerske radove se često piše da se otvori manji od oko 3 m² ne odbijaju, jer obrada špaleta oko prozora i vrata traži dodatni rad. Obična vrata i prozori zato ostaju u kvadraturi, a veliki otvori se oduzimaju.

Koliko košta po m²

Cena po m² zavisi pre svega od stanja zidova, a mnogo manje od boje. Posao se u praksi svodi na jedan od tri obima:

Materijal je manji deo cene nego što ljudi očekuju. Glet masa, podloga i bela boja za dve ruke zajedno obično koštaju ispod 2 € po m². Najveći deo cene je rad, i to rad na pripremi: zato se ponude za isti stan razlikuju najviše tamo gde se razlikuje stanje zidova.

Koliko košta ceo stan

U praznom stanu posao ide brže i obično jeftinije nego u stanu sa nameštajem, jer otpadaju pomeranje i pokrivanje. Ako se useljavaš, krečenje pre unošenja nameštaja je skoro uvek bolja ponuda.

Kad dobiješ ponudu, podeli je sa površinom za krečenje. Ako za stan od 50 m² neko traži 2.400 € za gletovanje i krečenje, to je oko 13 € po m² zida, duplo iznad gornje granice. Takva cena ima smisla samo ako uključuje struganje starih slojeva, sanaciju pukotina ili nešto treće, pa pitaj šta tačno ulazi u nju.

Šta podiže cenu

• Stari slojevi boje i tapete. Struganje do zdravog maltera je poseban posao i često košta koliko i samo krečenje.
• Pukotine i odvaljen malter. Bandažiranje i krpljenje se naplaćuju po metru ili po satu.
• Visoki plafoni. Iznad oko 3 m potrebna je skela ili pokretna platforma, i rad ide sporije.
• Tamne i intenzivne boje. Traže više ruku i skuplju boju; periva boja za kuhinju i hodnik skuplja je od obične.
• Fleke od vlage i dima. Pre krečenja ide izolaciona podloga, a vlaga prvo mora da se reši, inače se fleka vraća.
• Nameštaj u stanu. Pomeranje i pokrivanje produžavaju posao za dan ili dva.
• Vrata, štokovi i radijatori. Farbaju se po komadu, okvirno 2.500–6.000 dinara po vratima i 1.500–4.000 dinara po radijatoru.

Koliko traje

Dva molera dvosoban stan od 60 m² osveže za dva do tri dana. Gletovanje i krečenje traje okvirno nedelju dana, jer svaka ruka gleta mora da se osuši pre šmirglanja i sledećeg sloja. Zimi, u negrejanom stanu, sušenje traje duže, pa je bolje da grejanje radi dok traju radovi.

Ako krečiš sam: koliko boje treba

Za dve ruke bele poludisperzije računaj okvirno 0,25–0,3 litra po m² površine. Za stan od 60 m², odnosno oko 225 m² zidova i plafona, to je 55–70 litara, ili četiri do pet kanti od 15 litara, plus podloga. Samo krečenje ravnog zida je posao koji mnogi urade sami. Gletovanje je druga priča: neravnine se vide tek kad padne bočno svetlo, a popravka znači šmirglanje i novi sloj.

Šta da napišeš u zahtevu da dobiješ tačnu ponudu

1. Kvadraturu stana i visinu plafona, ili još bolje, površinu zidova i plafona po ovoj računici.
2. Broj prostorija i da li je stan prazan ili namešten.
3. Stanje zidova. Fotografija svakog zida pod bočnim svetlom pokaže pukotine i neravnine bolje od opisa.
4. Šta želiš: samo osvežavanje, gletovanje ili skidanje starih slojeva.
5. Boju: bela ili ton, i da li neke prostorije traže perivu boju.
6. Ko nabavlja materijal, ti ili majstor.

Sa tim podacima dve ponude postaju uporedive, jer obe računaju istu površinu i isti obim posla. Bez njih jedna ponuda računa osvežavanje, druga kompletnu sanaciju, i razlika u ceni ne govori ništa o tome ko je jeftiniji.